KZS 2. oktobar 2005.

Nedelja, 2. oktobar 2005.

Tema:
Nema afere o Nacionalnoj štedionici

Učesnik:
Mlađan Dinkić, potpredsednik G17 PLUS i ministar finansija Srbije

       Potpredsednik G17 PLUS i ministar finansija u Vladi Srbije Mlađan Dinkić odbacio je optužbe da je bilo nezakonitosti u osnivanju i dokapitalizaciji Nacionalne štedionice. Dinkić je ponovio da je Nacionalna štedionica njegov nauspešniji projekat i da se afera o toj banci ponovo pokreće kako bi se nanela šteta stranci G17 PLUS. "Nakon dobrih rezultata G17 PLUS na lokalnim izborima u Kuli, tu aferu opet pokreću oni koji nikad ništa nisu uradili za narod, a koji će uskoro postati politička prošlost", rekao je Dinkić.
      On je objasnio da je Nacionalna štedionica osnovana krajem decembra 2001. godine, u vreme dok je on bio guverner Narodne banke Jugoslavije, sa ciljem da se premosti praznina u bankarskom sektoru nakon zatvaranja četiri velike banke i omogući efikasna isplata stare devizne štednje.
      Povodom optužbi da je Nacionalnoj štedionici bez tendera dodeljena isplata stare devizne štednje, Dinkić je rekao da je taj posao nuđen i drugim bankama, ali da one nisu bile spremne da ga prihvate bez naknade i provizije od države. "Zbog toga je bilo neophodno da se namenski napravi banka čija će osnovna delatnost biti isplata stare devizne štednje i koja neće opteretiti državni budžet. Za obezbeđivanje uslova za redovno izmirivanje te štednje Nacionalna štedionica je potrošila oko 2,5 miliona dolara, polovinu svog osnivačkog uloga", rekao je Dinkić. Država, kako je dodao, u Nacionalnu štedionicu u početku nije uložila ni dinar, ali je indirektno, preko državnih firmi koje su bili osnivači te banke, bila njen suvlasnik.
      Iz budžeta Srbije je, prema Dinkićevim rečima, u novembru 2002. godine uloženo milion evra u Nacionalnu štedionicu, a otkupom dela akcija od JUBMES banke država je postala direktni vlasnik 13,8 odsto kapitala Nacionalne štedionice.
      "Dokapitalizacijama Nacionalne štedionice, koje su urađene zbog povećanja osnivačog cenzusa na 10 miliona evra, kako je predviđao novi Zakon o bankama, ta banka je dobila četiri nova akcionara, a indirektno učešće države u njenom vlasništvu svedeno je prvo na oko 60 odsto, a potom na 10 odsto", objasnio je Dinkić.
      Dinkić je kao odgovornog što država nije učestvovala u tim dokapitalizacijama, iako je o tome na vreme bio obavešten, naveo tadašnjeg ministra finansija Srbije Božidara Đelića.
      Mlađan Dinkić ocenio je da su dokapitalizacije rađene u skladu sa propisima i dodao da Narodna banka Srbije nije bila dužna da odobrava kupovinu manje od 15 odsto akcija banke, već je za to bila zadužena Komisija za hartije od vrednosti.
      Dinkić je dodao i da je Uprava za sprečavanje pranja novca proveravala povezanost lica koja su učestvovala u dokapitalizaji i utvrdila da ništa nije bilo sporno.
      Sadašnja Vlada Srbije, kako je rekao Dinkić, uspela je da zamenom za akcije prostora koji je u državnom vlasništvu, a koji je koristila Nacionalna štedionica, podigne državni udeo u toj banci sa 10 odsto na 37,7 odsto. "Taj prostor je ranije pripadao Zavodu za obračun i plaćanje (ZOP) i Nacionalna štedionica nije imala ekskluzivno pravo na taj protor već je sa još 12 banaka sklopljen sporazum o zakupu i preuzimanju radnika te rasformirane službe za platni promet", objasnio je Dinkić.
      Komentarišući odluku Vlade Srbije da ne proda svoj udeo u Nacionalnoj štedionici grčkoj EFG Eurobanci, Dinkić je rekao da je namera bila da se zadrži pravo veta na sve odluke od strateškog značaja za rad banke. "Sa EFG bankom pregovaraćemo o tome da se daju garancije da će i u naredne tri godine ostati ista cena za državne akcije po kojoj su otpkupljene akcije od malih akcionara Nacionalne štedionice, kao i da se ugovorom o saradnji novi većinski vlasnik obaveže da će nastaviti isplatu stare devizne štednje", istakao je Dinkić. On je dodao i da će država učestvovati u dokapitalizaciji Nacionalne štedionce koju je najavila EFG banka, kako se ne bi smanjio državni udeo u banci.
      Potpredsednik G17 PLUS i ministar finansija zatražio je da nadležni organi javnosti objasne razloge privođenja, zadržavanja u pritvoru i puštanja iz pritvora predsednika Demohrišćanske stranke Srbije Vladana Batića. "Istražni sudija je dužan da navede konkretne činjenice zbog kojih je naloženo privođenje Batića, a potom zadržavanje u pritvoru i puštanje nakon dva dana", rekao je Dinkić. On je ocenio da niko ne sme da bude zadržavan u pritvoru ukoliko ne postoje dokazi i osnovana sumnja da je počinio krivično delo.
      "Privođenje Batića nema veze sa politikom, ali se u javnost mora izaći sa konkretnim činjenicama, kako bi se sprečila dalja politizacija tog slučaja", istakao je Dinkić.
      Naglasivši da Batić govoreći o Nacionaloj štedinici nije govorio istinu, Dinkić je rekao da ga neće tužiti zbog iznetih otpužbi i uvreda. "Meni je žao Batića, i za sada ga neću tužiti, ali ću videti kako će se dalje ponašati", rekao je Dinkić, naglašavajući da će se verbalno boriti protiv svih političkih protivnika koji pokušavaju da naruše njegov ugled.
      Povodom Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju Mlađan Dinkić je rekao da usvojeni amandmani Socijalističke partije Srbije na predlog tog zakona neće imati veći uticaj na budžet Srbije. "Prve procene pokazuju da su efekti tih amandmana na budžet beznačajni i očekujem da će se sa tim složiti i Međunarodni monetarni fond", objasnio je Dinkić.
      On je izrazio očekivanje da će misija MMF-a, povodom šeste revizije trogodišnjeg aranžmana sa SCG, uskoro stići u Beograd, kao i da će taj aranžman biti uspešno okončan. Ministar finansija je naglasio da od pozitivne ocene MMF zavisi dodatni otpis duga od Pariskog kluba poverilaca u iznosu od oko 700 miliona dolara.
      Potpredsednik G17 PLUS optužio je Demokratsku stanku da su njeni poslanici u Skupštini Srbije u neočekivano velikom broju prisustvovali sednici na kojoj se glasalo o Predlogu zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, sa namerom da on ne bude usvojen. Taj zakon je, prema Dinkićevim, osnov reforme penzijskog sistema u Srbiji, na kojoj insistira MMF.
      "Ubuduće se stranke u Srbiji neće deliti na demokratske i nedemokratske, već na evropske i neevropske", rekao je Dinkić, navodeći da su DS, SPS i SRS glasale protiv predloga zakona o veterinarstvu, koji su od velikog značaja za približavanje Evropskoj uniji.

pogledajte i: Istina o "Nacionalnoj štedionici" (PDF, 125 kb)

Press služba G17 PLUS