Na današnjem brifingu za ekonomske novinare predsednik G17 PLUS i bivši ministar finansija Mlađan Dinkić izneo je analizu makrokeonomskih kretanja u prvom kvartalu ove godine sa zaključcima šta nova vlada Republike Srbije treba da uradi kako bi neki problemi, koji su uočeni, bili rešeni na vreme.

„Najpre ću krenuti od podataka o izvršenju budžeta za prethodnu godinu. Želim da kažem da su prihodi budžeta Srbije za prošlu godinu bili 499,1 milijarda dinara, a rashodi 477,8 milijardi dinara, tako da je za celu prošlu godinu ostvaren budžetski suficit od 21,3 milijarde dinara“, rekao je Dinkić i napomenuo da u prihode ulazi i druga licenca za mobilnu telefoniju u vrednosti od 25 milijardi dinara, a da, s druge strane, rashodi uključuju i rashode za Nacionalni investicioni plan u iznosu od 9,1 milijardu dinara koliko je potrošeno u poslednjem kvartalu prošle godine. On je izneo podatak da je prema Zakonu o budžetskom sistemu Srbija imala budžetski suficit od 21,3 milijarde dinara u 2006. godini.

Mlađan Dinkić je izneo podatke o izvršenju budžeta u prvom kvartalu 2007. godine po kojima su ostvareni prihodi od 151,7 milijardi dinara, dok su rashodi bili 125,1 milijardu dinara, te da suficit ovog kvartala iznosi 26,6 milijardi dinara. On je rekao da ovaj iznos prihoda uključuje prihod treće licence za mobilnu telefoniju u iznosu od 25,4 milijarde dinara, a da rashodi od 125 milijardi dinara uključuju i rashode za Nacionalni investicioni plan u iznosu od 9,4 milijarde dinara i ocenio da je to konzistentna metodologija.


„Ukoliko bi pogledali šta je bilo maksimalno dozvoljeno da se potroši u prvom kvartalu prema Zakonu o budžetskom sistemu, to je onda jedna četvrtina budžeta iz prethodne godine. Maksimalno dozvoljeni rashodi u prvom kvartalu bili su 130 milijardi, a potrošeno je 126,6 milijardi. Dakle, potrošnja je bila u skladu sa zakonom - nešto ispod maksimalno mogućeg limita, nekih 5 milijardi manje je potrošeno. Bez obzira na plan koji je bio preveliki, izvršenje budžeta je bilo restriktivno. Ostaje nejasno zašto je vlada nekoliko puta menjala uredbu, povećavala rashode za Nacionalni investicioni plan, čak na 19,5 milijardi u planu, da bi na kraju samo 9,4 milijarde izvršila, što znači da je samo planiranje budžeta bilo loše“, rekao je Dinkić i podvukao da su se mogle napraviti još neke uštede imajući u vidu da se radi o tehničkoj vladi.

Govoreći o kretanju rashoda u prvom kvartalu 2007. godine u odnosu na isti period prošle godine, Mlađan Dinkić je rekao da su rashodi bili veći za oko 15 odsto, ali da se posebno veći rast rashoda može uočiti kod nekih specifičnih kategorija.

„Zanimljivo je da se analizira zašto je vlada povećala rashode baš za te kategorije. Prvo, to je stavka naknade za zaposlene - 6 puta su bili veći troškovi u ovoj stavki nego što je to bilo u prošloj godini. Takođe, nagrade i bonusi, potrošeno 1,4 milijarde dinara što je 2,5 puta više nego prošle godine. Postavlja se pitanje kakve su to nagrade i bonusi isplaćivani kada se radi o tehničkoj vladi i kada nije uobičajeno da se bonusi isplaćuju u prvom nego u poslednjem kvartalu. Takođe, troškovi putovanja su iznosili 550 miliona dinara, što je 2,2 puta više nego u istom periodu prošle godine. Takođe, nije uobičajeno da tehnička vlada više ide na službena putovanja, nego što je to radila vlada u punom kapacitetu. Duplo su veći troškovi za usluge po ugovoru, skoro milijardu dinara i duplo su veći troškovi nabavke materijala“, naveo je Dinkić i izrazio zabrinutost zbog dupliranja iznosa kod kupovine materijala s obzirom na to da cene materijala nisu toliko povećane da bi ti troškovi bili veći.

Predsednik G17 PLUS Mlađan Dinkić rekao je da se iz podataka o budžetu za prvi kvartal vidi da se poreski prihodi jako dobro ostvaruju i da su za 20 procenata veći u odnosu na isti period prošle godine.

„Naplata PDV-a je za 18 odsto veća nego u prvom kvartalu prošle godine. Ono što je zanimljivo i jako dobro je da je prihod od poreza na dobit čak 50 odsto veći u prvom kvartalu ove godine u odnosu na prošlu godinu i u ovoj godini će biti ostvarena čak 25 milijardi dinara od poreza na dobit, što znači da firme koje u Srbiji ostvaruju dobit imaju osnovicu od 3 milijardi evra“, rekao je Dinkić i dodao da je snižavanje stope poreza na dobit na 10 odsto očigledno dalo pozitivan efekat jer „sada daleko više firmi prikazuje pravu dobit“. On je naveo da su prihodi od akciza za 30 odsto veći, prihodi od carina za 25 odsto veći, a da su prihodi od poreza na plate za samo 3 odsto manji nego u istom periodu prošle godine, iako je smanjena stopa poreza na plate.

Dinkić je rekao da je budžet u prvom kvartalu manje-više bio u ravnoteži, te da je suficit bio oko jednu milijardu dinara.

„Kada govorimo o drugom kvartalu, svima je jasno da Uredba o privremenom finansiranju neustavna i nezakonita. Prema toj Uredbi, rashodi u drugom kvartalu ne bi smeli da budu veći od 130 milijardi, međutim planirano je da rashodi budu 139 milijardi. Dakle, ne samo što je Uredba neustavna i nezakonita, nego su i planirani rashodi za 9 milijardi viši nego što bi Zakon o budžetskom sistemu mogao da dopusti, tako da je ovo duplo kršenje zakona“, ocenio je bivši ministar finansija Mlađan Dinkić i izneo mišljenje da rashodi u drugom kvartalu ne bi smeli da budu veći nego u prvom kvartalu ove godine.

„Što se tiče cele ove godine, kao što znate predlog budžeta koji je tehnička vlada podnela skupštini je nerealan, pre svega na stavci rashoda. Prihodi su prilično dobro isplanirani, ali rashodi su nerealni i predviđen je deficit od 26,5 milijardi dinara. Prema onome kako su se kretali prihodi u prvom kvartalu ove godine moja procena je da će ukupni prihodi za celu godinu biti 572 milijardi dinara, od čega će poreski biti oko 510 milijardi, a neporeski 62 milijarde dinara. Rashodi mogu vrlo lako da se smanje za 30 do 50 milijardi dinara kada se nova vlada formira“, naveo je Dinkić i zaključio da bi to dalo budžetski bilans koji je ili uravnotežen ili u suficitu od oko 1 odsto društvenog bruto proizvoda.

On je podsetio da je Srbija u prethodnih pet godina imala deficit u svim godinama sem u 2005. i 2006. godini i dodao da je u 2007. godini realno da se ostvari rezultat koji je između nula i jedan odsto društvenog bruto proizvoda.

Govoreći o deviznim rezervama budžeta, Dinkić je naveo da one iznose milijardu i sto miliona evra nakon isplate duga penzionerima i prevremene otplate duga Svetskoj banci u iznosu od oko 600 miliona evra, te je ocenio likvidnost budžeta kao odličnu.

Dinkić je procenio da se, kako je rekao, imajući u vidu poreske prihode u prvom kvartalu i ukoliko se bude trošilo u skladu sa zakonom, ove rezerve od 1,1 milijardu evra mogu da ostanu netaknute do kraja drugog kvartala.

„Nema razloga da se jedan evro od toga potroši, ukoliko se ne bude divljalo sa rashodima“, istakao je Dinkić i izneo očekivanje da bi, imajući u vidu projekciju prihoda za celu godinu i mogućih rashoda koje bi nova vlada mogla da konstituiše, Srbija mogla da ostvari realizaciju Nacionalnog investicionog plana u iznosu od 45 do 50 milijardi dinara na godišnjem nivou, a da pritom ostane netaknuto milijardu i sto miliona evra koji bi se preneli u 2008. godinu. On je ocenio da ma ko bio na vlasti u narednom periodu od 15 meseci može da se održi stabilnost u zemlji pod uslovom da se taj novac troši korisno ističući da srpski budžet nije u problemu, već da je pitanje kakva će biti struktura rashoda, da li će rashodi proizvoditi novu vrednost ili će se neproduktivno trošiti.

Javni sektor i spoljna trgovina

„Trenutno tehnička vlada ne vodi nikakvu politiku plata i rekao bih da postoji velika stihija u kretanju zarada. Ako pogledate plate, ne za januar mesec koji nije tipičan, već za februar, videćete da su najviše porasle plate u javnim preduzećima u proseku za 30 odsto, dok je u nekim preduzećima, kao na primer EPS to povećanje iznosilo preko 50 odsto. Plate u državnoj upravi su povećanje za oko 24 odsto po osnovu novog Zakona o državnoj upravi koji je izglasan polovinom prošle godine. Nije problem samo povećanje plata. Ja sam se kao ministar finansija zalagao za povećanje raspona u platama između najodgovornih poslova i onih koji su manje složeni, ali problem je ako se to radi bez plana i stihijski“, rekao je Dinkić i dodao da se u dva navrata pokazalo da tehnička vlada vrlo lako popušta pred naletima sindikata, te da je verovatno da će i ostali, po principu ugledanja, tražiti isto što može da izazove veliki spiralni efekat.

„Ono gde se već sada vidi negativan uticaj odsustva politike plata je spoljna trgovina i to su sada najzabrinjavajući podaci, jer deficit tekućeg računa platnog bilansa je duplo veći u prva dva meseca ove godine u odnosu na isti period prošle godine pri čemu nije problem u izvozu koji raste po stopi od 39 odsto mereno u evrima, već je problem u uvozu koji raste po stopi od 34 odsto mereno u evrima“, istakao je Dinkić i ocenio da uvoz raste pre svega zato što ne postoji kvalitetna domaća ponuda dobara, te da se rast plata preliva na kupovinu proizvoda iz uvoza.

Mlađan Dinkić je kao rešenje naveo ubrzanje procesa restrukturiranja privrede, privatizaciju i nove strane direktne investicije koje će povećati domaću ponudu roba.

Dinkić je kao najveće probleme srpske ekonomije naveo:

On je istakao da je mišljenje G17 PLUS da ekonomski prioriteti buduće vlade moraju pre svega biti:

„Strukturne reforme su ključ rešenja problema srpske ekonomije na srednji rok. Da bi se na kratak rok omogućila stabilnost potrebno je voditi čvrstu politiku plata u javnom sektoru. Treća stvar, potrebno je imati uravnotežen budžet ili blagi suficit. Mi se ne slažemo sa mišljenjem MMF-a da je Srbiji potreban suficit od 3 odsto društvenog bruto proizvoda. Mi smatramo da je dovoljno da on bude u rasponu od nula do 1 i da je pre svega bitna struktura javnih rashoda, a ne da li budžet ima suficit od 1 ili 3 odsto“, zaključio je predsednik G17 PLUS Mlađan Dinkić i dodao da nije loše za ekonomiju ako su javni rashodi na račun kapitalnih investicija i obratno, da je loše ako se povećavaju rashodi u korist subvencija, materijalnih troškova i plata.

„Što pre treba doneti Zakon o izmeni zakona o budžetskom sistemu kako bi se ispravilo ovo što je ispalo nakaradno. Kod mene postoji jedna dilema: zašto DSS nije prihvatila da se promeni Zakon o budžetskom sistemu? Da li zbog toga što su politički motivi u pitanju ili zato što sadašnja situacija im daje nezakonitu, ali ipak mogućnost da troše neograničeno. U onom predlogu zakona koji je podneo G17 PLUS jasno je naznačeno da Nacionalni investicioni plan mora da se tretira kao rashod i u tom smislu trošenje bi bilo ograničeno na 130 milijardi dinara mesečno“, rekao je Dinkić i uredbu ocenio kao svojevrstan presedan. On je izrazio bojazan da takvo ponašanje može dati motiv bilo kojoj vladi u budućnosti da bez odluke parlamenta troši sredstva građana.

Cene

„Inflacija je prošle godine bila vrlo niska – 6,6 odsto na godišnjem nivou i za Srbiju je to bio veliki uspeh. U prvom kvartalu se održao ovaj trend snižavanja inflacije i u prvom kvartalu inflacija je bila 1,2 procenta. Ono što brine je martovska inflacija od 0,8 odsto, što znači da ipak treba biti oprezan kad se radi o kretanju cena u narednom periodu“, i dodao da će iznos godišnje inflacije zavisiti prevashodno od kretanja cene nafte na svetskom tržištu, od politike plata u javnom sektoru i od cena usluga javnog sektora.

„Ja mislim da će monetarna i fiskalna politika će doprinositi održavanju stabilnosti, ali ove druge tri komponente mogu predstavljati opasnost za dalji razvoj inflacije. Ako pogledate kretanje svetske cene nafte, u avgustu prošle godine cena nafte na svetskom tržištu iznosila je 73 dolara po barelu. U januaru je pala na čak 46 dolara po barelu. To je bio jedan od osnovnih razloga što je inflacija prošle godine bila niža od projektovane. Sada se međutim ona diže na 66 dolara po barelu. Ne samo što je rast cene benzina uticao na inflaciju u martu nego će ona imati i jako negativan uticaj na inflaciju u aprilu i taj uticaj će biti oko 0,8 odsto“, ocenio je Dinkić i izneo mišljenje da bi inflacija u 2007. godini mogla iznositi između 6 i 8 procenata. On je upozorio da cene usluga u javnom sektoru ne bi smele da se povećavaju po dvocifrenim stopama jer bi se u tom slučaju „stvari otele kontroli“.

Kurs dinara

Na pitanje novinara kakav kurs dinara treba da ima srpska privreda predsednik G17 PLUS Mlađan Dinkić je istakao da je dobro što se kurs dinara formira na međubankarskom tržištu i podržao politiku Narodne banke koja „ograničeno interveniše“.

„S obzirom na stopu rasta izvoza od čak 40 odsto, kurs dinara nije prepreka rastu izvoza, a uvoz ne raste zbog kursa već zbog loše ponude domaće privrede. Depresijacija kursa donosi više štete nego koristi i to je moj stav koji imam već pet godina i to će se sve dešavati dok se u potpunosti ne završi proces restrukturiranja privrede. Onoga časa kada se završi proces restrukturiranja privrede i kada se završe privatizacije, tek tada će kurs početi da igra ulogu kakvu ima u nekim drugim zemljama. Čak i tada ne postoje jasna pravila. Prošle godine je evro značajno apresirao u odnosu na dolar uz istovremeni rekordni izvoz evropske privrede u SAD. Dakle, sama politika kursa nema tako veliki značaj na spoljnotrgovinski bilans kao što to govore neki ekonomisti ili kako se mislilo u 20. veku“, rekao je Mlađan Dinkić i naglasio da su se okolnosti promenile i da daleko veći uticaj na spoljnotrgovinski bilans ima politika plata, nego kurs dinara.